Svibanj 2009. - MOJ GLAS

Go down

Svibanj 2009. - MOJ GLAS Empty Svibanj 2009. - MOJ GLAS

Postaj  InChY on 11/6/2009, 21:17

Ovih dana šećem dosta po svom gradu…. Kako izmišljenom, tako i stvarnom… A sa plakata polijepljenim po gradu vide se razna nasmiješena lica, sve do jednog nalik pravom okorjelom mafijašu i njihovim pratiljama. Lica koja me pozivaju da ima dam što mogu. Kao da im dam neki „glas“.

GLAS?.. Zapitam se. Pa moj glas je samo za mene, i samo je moj, i kako ga onda mogu nekome dati?

Hmmm… Možda je ovo krivo pitanje… Možda je bolje postaviti pitanje malo drugačije. Kako netko može tražiti moj GLAS da mu ga poklonim? … Šta taj jedan mali glas njemu/njoj/njima znači? …

Očito jako puno.

Moj GLAS čuda vrijedi. On ruši planine, premošćuje velike rijeke. Dojučerašnje SUPROTNIKE, moj glas, pretvara u ISTOMIŠLJENIKE… i očito da nikog nije sramota napraviti bilo što, kako bi moj GLAS dospio njima.

Hodam tako, star, a ujedno i mlad, sa rukama na leđima, iz dana u dan, pogleda ponekad tmurnog, tužnog, nekad i malo mutnog od sinoćnjeg pokušaja zaborava svih problema, ponekad veselog, radosnog…
No opet, iz dana u dan sve više novih, starih, nasmiješenih ogromnih lica sa megalomanskih plakata koji mi govore „DAJ NAM SVOJ GLAAAAAAS“…

Kako sam uzoran građanin svoga grada, osjećam dužnost, koju su u meni stvorile godine iskustva, ili je to samo naučeni ritual, da moram nekome pokloniti i to što imam i što je u tom jednom trenutku najvrednija stvar…. „MOJ GLAS“…

Pa opet razmišljam… A kome?.. Pa tako Vas je puno…

No ne znaju svi oni da ja imam nešto što mi ne mogu uzeti. A to je moja misao… moje razmišljanje… Te da sam pored svega JA taj koji odlučujem kome ide MOJ GLAS…
Pitanje je dakle, KOME?

Moj glas NE ide onome kome nije bitno kako će se moj grad razviti dalje… kome nije bitno dali će staze kojima šećem svaki dan, biti obrasle travom ili biti popločene. Moj glas NE ide onome kome je bitno samo da ga uzme, i onda ništa s njim ne napravi. NE.

Moj GLAS ide onome tko ZNA, tko MOŽE, tko HOĆE… Moj glas ide onome ili onima, koji su posadili hrast pokraj klupe na kojoj odmaram svoje stare kosti, te me sad njegova krošnja krije od vrućih nadolazećih dana i pruža mi utočište od svih mogućih nedaća koje su se nadvile nad nama. Moj GLAS ide onima koji su uzgajali to drvo svo ovo vrijeme i učinili da njegove grane budu velike, ogromne… MOJ GLAS ide onima za koje znam da će brinuti da krošnja starog hrasta i dalje pravi hlad i zaštitu na mojoj maloj klupi.

Malo je ovo sve metaforično napisano, no ako se samo malo zamislite, malo uključite onaj jedan dio koji Vam niko ne može uzeti, vašu misao, vaše razmišljanje, znat ćete za koga ide MOJ GLAS.

S poštovanjem svima,
elessar1977
InChY
InChY

Broj postova : 469
Join date : 11.05.2009

[Vrh] Go down

[Vrh]


 
Permissions in this forum:
Ne moľeą odgovarati na postove.