Travanj 2009. - Priča za laku noć (prvi dio)

Sunce se probijalo kroz krošnje velikog oraha, sjedio sam na klupici i uvlačio zadnji dim cigarete.
Vojarna je bila prazna, tu i tamo koji vojnik koji bi se puževim korakom šetkao iz kantine u sobu,
i dok sam tako sjedio stalno mi je kroz glavu prolazilo: "Pa dobro zašto baš ja, zašto baš danas..?!" Baš mrzim nedelju u vojarni, mrzim i ove čizme na nogama, mrzim dežurstvo, mrzim hranu iz kuhinje, mrzim krevet koji svako jutro moram pospremiti, mrzim se rano dići uz viku nekog debila "BUĐENJE" ,mrzim prozivke, mrzim ovaj grad, uvijek kad je ljeto svi pobjegnu iz njega.
Nemojte misliti da baš sve mrzim, volim ja i neke stvari hm volim subotom se izležavati do podne,
volim čitati novine odozada, volim špagete, volim se voziti u tramvaju i gledati dedeke i bakice kako se guraju oko mjesta za sjesti, volim i sladoled u kvartovskoj slastičarni makar ima onih koji će reć: "Pa kaj ides kod šipca?" Da, idem jer je jeben sladoled, da, idem jer taj sladoled jedem od svoje 4. godine, volim i kvartovske birtije tamo se uvijek može svašta vidjet i čut tko je s kim i tko je kome dužan lovu, volim kvartovsku ekipu koja nedeljom igra sicu i nogomet na školskom, volim i one koji su negdje u kutu i rolaju pljugu dok čekaju na red, volim vožnju bajsom oko Jaruna, ma puno toga volim... Sjedio sam još tako petnest minuta, promatrao praznu vojarnu, mir, tišinu, al ipak sam priželjkivao da prođe ovaj dan i da dođe ponedeljak, eh taj ponedeljak opet se vraća sve na staro,opet strka, vika, svi puni doživljaja i priča s vikenda makar koga to zanima al bolje išta nego ništa. Jedino čemu sam se ja veselio to su bili Žac, Kruno i ludi Dinamovac. Uvijek smo radili neke pizadarije po vojarni, i uvijek bili kažnjeni zbog toga pranjem wc-a, hodnika, prozora čak smo jednom i vozili fapa. Ustao sam se s klupice i krenuo prema porti, znao sam da će se
uskoro pojaviti Žac s vrečicama u ruci i da donosi čevape iz čingača MMMM najbolji čevapi u gradu a blizu vojarne luda kombinacija radi njih se bježi preko ograde. Došetao sam se do porte i ugledo Žaca, prišo mu i s leđa opalio macolu. "Pa di si legendo!! " Rekao sam mu."Ma kaj me jebeš" Odbrusio je, reko ajde Žac ne seri nego daj te čevape da ih požderem nisam ova dva dana ništa pošteno pojeo.Počeo je kopati po vrečici i dohvatio je velike s lukom, pogledao me i arogantno odbrusio" Na, žderi stoko!" Nasmijao sam mu se i istrgnuo mu čevape iz ruku. Krenuli smo prema klupici uz portu, šutili smo, takav je bio ritual. Najprije klopa onda sve ostalo.Sjeli smo na klupu, izvadio sam čevape i počeo ih jest. Žac je izvadio cigaretu i zapalio, šutke me je promatrao kako su
čevapi nestajali, red po red dok ih nisam sve pojeo. Žac je lik iz kvarta. Išli smo zajedno u osnovnu školu od 1. do 8. razreda, uvijek je bio povučen, tih, dok nije jednom popizdio u 8. razredu i istukao nekog klinca koji me zajebavao. Svi smo ostali paf.Jer,uvijek je zagovarao mir, mislim, i dan danas sve želi riješiti mirnim putem (nekakvim samo njemu znanim dijalogom), sporazumom što nebih rekao za lika visokog 192 i sa 107 kg i usput jos ćelavim. Pojeo sam čevape, podrignuo se kao dojenčad i izvadio kutiju bijelog ronhilla. "I, kaj ima novog u kvratu?" Pitao sam "A kaj bi bilo, sve je isto kao i lani, nadrogirana stoka,pijanci.. E, da! Susjed opet premlatio svoju ženu. Bila hitna, murja, ma cijela pizadija, ispala talačka kriza oko jednog samara.."
Pogledali smo se i odvalili od smijeha. "Pa kaj ju je pretukao opet?!" Pitao sam kroz smijeh. "Pa ta sama traži da ju se tuče, stari moj!" Odgovorio je Žac. "Nego, 'si riješio šta s Perom?" Upitam ga s nekim strahom, jer Pero je bio najveći mangup na kvratu, tko njemu stane na žulj najebo je. Jednom zgodom neki lik je Peri bio dužan lovu, ovaj ga je izbio iz opanaka, skakao po glavi dok nije murja došla,skoro ga ubio, a naš Pero junačina dobio 3 mjeseca uvjetne kazne i neku kaznicu za narušavanje javnog reda i mira, gadan tip.
A moj pametni Žac posudio lovu od Pere baš prije vojske, naravno Pero to nije znao pa ga tražio po cijelom kvartu, ispao naivan, a Žac prokockao istu večer novce, a drugi dan zapalio u vojsku. "Nisam jos", odgovrio Žac. "Pa kad ćeš? Znaš da još malo pa se skidamo
iz vojske, mislim, ako se želiš vratiti u kvart moraš nekaj smisliti", pogledam ga i ustanem s klupice. "Kaj me sad ti jebeš s tim!!" Odbrusi. "Kaj si mi ti stara pa ćeš mi tu sad držati prodike, neznam od kud ću vratiti, nemam niš za prodat, nemam ušteđevine... A kak da starce trazim toliku lovu!?" Uzruja se i zapali još jednu cigaretu. "Neznam Žac, budemo neš smislili, 'ajde pričekat ćemo ostatak bande pa ćemo vidjeti kaj se moze..." Odgovorio sam mu mirnim glasom makar sav sam bio živčan i lud.Nego koliko mu uopće duguješ, pogledao me je i kroz smijeh rekao: "S kamatama oko 5000€..." "Pet soma eura?! Ti nisi normalan..." Odgovorio sam mu...


Nastavak priče sljedi poslje kritika naravno ako Vam se svidi:)